Amerika ne menja strateške prioritete na Bliskom istoku i ostaje čuvar interesa svojih partnera u regionu. To je poruka koju je tokom turneje po Bliskom istoku preneo državni sekretar SAD Majk Pompeo.

Višemesečna debata o tome ko vodi američku spoljnu politiku — predsednik Donald Tramp svojim, za mnoge konfuznim, tvitovima, ili deo administracije koji je zadužen za spoljnu politiku, možda je, bar što se tiče Bliskog istoka, razrešena ove nedelje, kada se dva ključna predsednikova čoveka nalaze u poseti tom regionu — Pompeo i savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton.

Niz tvitova i izjava predsednika Trampa, koji je kulminaciju doživeo odlukom o povlačenju američkih trupa iz Sirije, izazvao je u najmanju ruku nedoumice među tradicionalnim američkim saveznicima u regionu i ukazao na smanjenu američku zainteresovanost za Bliski istok.

Konfuziju su presekle Pompeove izjave tokom posete Kairu:

„Tramp je voljan da ponovo preduzme akcije u Siriji, povlačimo se, ali nastavljamo borbu protiv terorista DAEŠ-a. Nastavićemo vazdušne napade kako se pojave nove mete.“

Amerika je, tvrdi Pompeo, „sila dobra“ na Bliskom istoku i kada se povuče uslediće haos.

Pompeo je prvo posetio Jordan u okviru obilaska osam zemalja u jednonedeljnoj turneji, čiji je cilj da osigura američke pozicije u regionu posle odluke o povlačenju trupa iz Sirije, kao da i pojača pritisak na Iran.

Američki državni sekretar je pred polazak izjavio da će Sjedinjene Države nastaviti da štite savezničke kurdske snage u Siriji i da će nastaviti sa pritiskom na Iran, bez obzira na povlačenje trupa iz Sirije. 

Bolton je boravio u Ankari, ali ga nije primio turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je oštro reagovao na Boltonov stav da Ankara mora da zaštiti Kurde u Siriji koji su saveznici Vašingtona.

Razlog zašto je krajem godine Bliski istok neočekivano postao centralna tema američke spoljne politike doskorašnji srpski ambasador u Egiptu Dragan Bisenić vidi u smeni na čelu Pentagona. Između donedavnog američkog sekretara za odbranu Džejmsa Matisa i predsednika Trampa došlo je do razmimoilaženja po pitanju povlačenja američkih trupa iz Sirije.

„Bolton i Pompeo u ovom trenutku treba da rehabilituju poziciju Sjedinjenih Država i Trampove administracije i da u arapskim i bliskoistočnim zemljama manifestuju jedinstvo koje postoji u toj administraciji“, kaže Bisenić za Sputnjik.

On podseća da je i sam američki predsednik bio u iznenadnoj poseti Iraku za Novu godinu.

Osim Trampove odluke da povuče trupe iz Sirije, neposredan povod za turneju dvojice vodećih ljudi američke administracije je nastojanje da se afirmiše američki mirovni plan za Palestinu, dodaje naš sagovornik. Kako je najavljeno, taj plan bi trebalo da bude predstavljen nakon izbora u Izraelu.

„U svakom slučaju, dolazak vodećih američkih ljudi na Bliski istok u poslednje dve nedelje, od predsednika Trampa, pa do Boltona i Pompea, treba da značajnim američkim klijentima u arapskom svetu i na Bliskom istoku pokaže jedinstvo koje postoji u američkoj administraciji i rešenost SAD da demonstriraju svoje prisustvo na Bliskom istoku, uprkos jasnoj najavi povlačenja vojnih snaga, za sada iz Sirije, a verovatno, na neki drugačiji način i iz iračke politike i sa iračke scene“, smatra Bisenić. 

Prema njegovim rečima, ne manje važno jeste i pitanje odnosa sa Iranom. Sve što se demonstrira kao snaga američke politike na Bliskom istoku treba da pokaže snagu američkih arapskih saveznika i američku podršku u bloku protiv Irana, zaključuje Bisenić.

Radi se o smirivanju panike među bliskoistočnim saveznicima zbog najavljenog američkog povlačenja, tvrdi novinar i diplomata Zlatko Dizdarević, uz napomenu da se američke trupe neće sasvim povući iz te zemlje.

Vojnici SAD

C

Sledeći primer iz Iraka, a što je već pominjano u javnosti, moguće je da će određeni broj američkih trupa promeniti uniforme i biti „knjižen“ kao nezvanična vojna formacija, konstatuje on.

„Međutim, tačno je to da oni, dugoročno, ne da napuštaju Bliski istok i svoje interese tamo, ali se definitivno koncentrišu na Kinu. Kina je objektivno na duge staze opasnost za njih u geostrateškom smislu. Zvanični Peking se diže ekonomski i vojno. Kina se, na kraju krajeva diže i kosmički“, objašnjava Dizdarević.

Prema njegovim rečima, Tramp je shvatio da je Kina cilj na koji se SAD moraju koncentrisati.

„U toj situaciji, za njih postaje poprilično bespredmetno da drže vojsku rascepkanu po raznim mestima na Bliskom istoku i sigurno će ohrabriti, pomoći vojno, ekonomski i na svaki drugi način, stubove njihovog interesa koji će im čuvati interese na Bliskom istoku koliko je to potrebno“, kaže Dizdarević. 

On napominje da su centralne zemlje koje štite američke interese u regionu Egipat, Jordan i Izrael, te da će zvaničnici SAD pokušati da svoje partnere uvere da im je interes na Bliskom istoku nepromenjen.

Izvor: Sputnjik Srbija