Zapadnobalkanski samit u Berlinu sazvan je za sa ciljem „razmene mišljenja“, piše list Dojče vele (Deutsche Welle – DW), i dodaje da će se zapravo sve vrteti oko pokretanja dijaloga Beograd-Priština kao i da je u igru ušao i jedan istorijski model – model dve Nemačke.

 

Kako DW saznaje iz krugova bliskih nemačkoj vladi, kao moguće rešenje budućih odnosa Beograda i Prištine u igru je ušao jedan istorijski model: Sporazum o temeljima za međusobne odnose koji je 1972. sklopljen između tadašnje Savezne Republike Nemačke i Nemačke Demokratske Republike.

Sporazum je donesen u jeku politike približavanja tadašnjeg nemačkog kancelara Vilija Branta, a otvorio je mogućnost za sprovođenje nekih rešenja po principu „vuk sit, ovce na broju“, u okviru kojeg su zemlje koliko-toliko normalizovale odnose, a da nisu službeno priznale jedna drugu, podseća DW.

Ali da li taj model može da se primeni u slučaja Srbije i Kosova? Diplomatski izvori za DW procenjuju da je teško za očekivati da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić staviti svoj potpis ispod dokumenta koji Srbiji brani blokiranje zahteva za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, jer bi to de facto značilo i priznanje.

Vučić i onako već danima pokušava da smanji očekivanja od samita u Berlinu, a u tome ga prati i premijerka Ana Brnabić, piše DW, navodeći i da signali iz Prištine uoči berlinskog susreta nisu baš ohrabrujući.

Predsednik Kosova Hašim Tači je izjavio da od samita ne bi trebalo očekivati mnogo, a premijer Ramuš Haradinaj je u poslednjem razgovoru pred odlazak u Berlin od Srbije zatražio isplatu ratne štete, što baš i ne deluje kao deeskalacija.

DW ocenjuje da je jedan od najvažnijih zadataka jučerašnjeg samita za Berlin da se napokon zakopa ideja u razmeni teritorija, kao moguće rešenje blokade pregovora.

To je jasan stav Angele Merkel od samog početka, ali očigledno je da još uvek postoje glasovi koji se zalažu za tu opciju pa to treba na berlinskom sastanku i suzbiti.

Šmit nema velika očekivanja od samita

Član spoljnopolitičkog odbora Bundestaga, Kristijan Šmit, koji se nedavno vratio iz Beograda i Prištine, gde je pripremao teren za berlinski susret na vrhu, za DW je nedvosmisleno dao do znanja da Berlin ni u kom slučaju neće da pristane na promenu granica na Balkanu.

„Očekujem novu dinamiku za rešavanje nerešenih problema suživota na zapadnom Balkanu, a promene granica sigurno ne spadaju u ta rešenja. Zamisao etnički čistih država na jugoistoku Evrope je nemoguće ostvariti“, rekao je Šmit za DW.

Njegova očekivanja od zapadnobalkanskog samita, koji su sazvali nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron, nisu velika.

„Očekujem da će učesnici susreta da se dogovore oko transparentnih pregovora sa jasnim rasporedom što bi na kraju dovelo do cilja, a to je dogovor iza kojeg stoje svi“, rekao je Šmit.

On je objasnio i šta smatra preprekama konačnom dogovoru: „Uvođenje posebnih taksi i pitanje pravnog statusa ne bi trebalo da stoji na putu ka rešenju“.

I Šmit je jasno ukazao na to da nemački politički vrh smatra da je došlo vreme da EU na čelu sa Nemačkom i Francuskom stvari preuzme u svoje ruke.

Izvor: Nezavisni.rs