Bruto domaći proizvod u prvom tromesečju 2019. godine, prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku, iznosio je 2,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što znači da nisu velike šanse da će rast za celu 2019. dostići projektovanih 3,5 odsto.

Da bi nakon lošijeg prvog kvartala dostigli projekciju i Vlade i MMF-a od 3,5 odsto, potrebno je da se u sledeća tri tromesečja ekonomija poveća za po 3,9 odsto.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ocenjuje da će do kraja godine verovatno doći do oporavka i da će rast na kraju iznositi oko tri odsto.

„Ovo nije iznenađenje jer su nastavljena, doduše i pojačana loša kretanja koja traju od polovine prošle godine. Ona su posledica kombinacije loših spoljnih okolnosti i problema na unutrašnjem planu“, napominje Arsić.

Spoljni efekti se odnose pre svega na evrozonu koja usporava celo drugo polugodište 2018. godine, a posebno najvažnije ekonomije za nas, nemačka i italijanska.

Ipak prema poslednjim podacima pad je zaustavljen i evrozona je zabeležila privredni rast u prvom kvartalu ove godine u odnosu na poslednji kvartal prošle godine za 0,4 odsto, što je na godišnjem nivou, rast BDP-a od oko dva odsto, što za evrozonu nije toliko loše, s obzirom da je prošle godine ostvarila rast od 1,8 odsto. Drugi spoljni efekat odnosi se na kvote koje je EU uvela za uvoz čelika.

Dakle, na usporavanje privrednog rasta Srbije nije preovlađujuće uticala evropska ekonomija, tim pre što ni druge zemlje centralne i istočne Evrope nisu imale toliko usporavanje kao srpska.

Arsić napominje i drugi razlog zašto je naša ekonomija sporije rasla i 2016. i 2017. godine, a i sada.

„Mislim da su slabiji rezultati Srbije u odnosu na druge zemlje Centralne i Istočne Evrope posledica lošijeg privrednog ambijenta. To se pre svega odnosi na pravnu nesigurnost. Na okolnosti da jedni dobijaju pomoć i privilegije države, a drugi su predmet preteranih inspekcija, birokratije. U Srbiji je loš ambijent za mala i srednja preduzeća koja nisu bliska vlasti“, ocenjuje Arsić.

On smatra da bi rezultat sigurno bio bolji da je država namenila više investicija u infrastrukturu u ovoj godini umesto što je dobar deo sredstava za investicije opredeljen za nabavku oružja i opreme za vojsku i policiju.

„Bio bi sigurno bolji rezultat, jer su investicije u oružje uglavnom iz uvoza. Ili da su smanjeni porezi za privredu pa da imamo rast privatnih investicija, ali pitanje je da li bi i to bilo dovoljno ako se nastavi sa diskriminacijom preduzeća“, kaže Arsić.

Usporavanju privrede najviše je doprineo pad industrijske proizvodnje u prvom tromesečju 2019. u odnosu na prva tri meseca 2018. za skoro dva odsto.

Proizvodnja energije je smanjena za 4,5 odsto, proizvodnja trajnih proizvoda za široku potrošnju za šest odsto, a netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 1,5 odsto. Jedino je rast od pet odsto zabeležen u proizvodnji kapitalnih proizvoda.

U prerađivačkoj industriji smanjenje od čak 25 odsto imala je prerada drveta (bez nameštaja), a za 20 odsto je smanjena proizvodnja naftnih derivata. Takođe je i hemijska industrija zabeležila smanjenje od 17,5 odsto.

Proizvodnja motornih vozila smanjena je za skoro 13 odsto u prvom kvartalu ove u odnosu na isti period prošle godine. U oblasti rudarstva najviše je podbacila eksploatacija ruda metala, za 15 odsto, što čudi s obzirom da je prošle godine RTB Bor preuzela kineska kompanija Ziđin, koja je najavila značajna ulaganja i povećanje proizvodnje. Pored toga u prva tri meseca smanjeno je i snabdevanje električnom energijom za 1,4 odsto.

S obzirom da se radi o fleš proceni nema podataka o efektima poljoprivrede, građevinarstva i uslužnog sektora na BDP, a RZS je najavio objavljivanje detaljnijeg kvartalnog obračuna BDP-a za 31. maj.

Na smanjenje rasta BDP-a imao je uticaj još jedan, statistički, faktor. Naime, privredni rast u prvom kvartalu prošle godine iznosio je 4,9 odsto i tada se pričalo o tome kako poslednjih deset godina nije zabeležen toliki privredni rast u jednom tromesečju, pa je to predstavljalo visoku osnovicu za ovogodišnji rast u tom periodu. Međutim, treba podsetiti i da je tako visoki rast bio posledica veoma niskog rasta privrede godinu pre, kada je u prva tri meseca 2017. godine ostvaren rast BDP-a od svega 1,2 odsto.

Goran Radosavljević, profesor na FEFA, ističe da se poslednjih deceniju i po vrtimo u krug u kom jedne godine imamo niži rast, pa zahvaljujući tome sledeće godine bude viši i tako dalje.

„To pokazuje da mi nemamo osnove za dugoročan visok privredni rast. Ukoliko želimo 3,5 ili četiri odsto, ovo je jako slabo. Rast u drugom tromesečju biće presudan i ako bude slab to verovatno znači da smo ovu godinu izgubili sa stanovišta ekonomske aktivnosti, jer onda ide leto kada se rast sezonski usporava. Naravno, dosta zavisi i od poljoprivrede, a ona na žalost presudno zavisi od vremenskih uslova. Ako na sve to dodamo i usporavanje evrozone i uopšte usporavanje globalne ekonomije i rast BDP-a od tri odsto je u pitanju“, smatra Radosavljević.

Izvor: Danas.rs